- Prof. dr Mirjana Veselinović-Hofman
- Prof. dr Sonja Marinković
- Prof. dr Vesna Mikić
- Prof. dr Ivana Perković
- Prof. dr Tijana Popović Mlađenović
- Prof. dr Marija Masnikosa
- Prof. dr Dragana Stojanović-Novičić
- Prof. dr Dragana Jeremić-Molnar
dr Mirjana Veselinović-Hofman
Rukovodilac projekta
Kontakt: mvesel@eunet.rs
BIOGRAFIJA
Mirjana Veselinović-Hofman, muzikolog, redovni profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti (šef Katedre) i na Interdisciplinarnim studijama (studijski program: Teorija umetnosti i medija) Univerziteta umetnosti u Beogradu. Studirala je u Beogradu (Muzička akademija, danas Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti /diplomske i poslediplomske studije/; Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu /stepen doktora nauka/), a pohađala je i specijalističke kurseve u Nemačkoj (Analiza savremene muzike, kod K. Štokhauzena i Đ. Ligetija). Nosilac je stipendije DAAD za naučna istraživanja na Visokoj školi za muziku / Univerzitetu u Kelnu. U svojoj profesionalnoj karijeri Mirjana Veselinović-Hofman je sarađivala sa Visokom školom za muziku i pozorište u Rostoku, Univerzitetom Erazmus u Roterdamu, kao i sa Odeljenjem za muziku Univerziteta u Pretoriji (Južna Afrika), gde je kao član Odeljenja po pozivu, predavala istoriju evropske muzike. Kao predstavnik Univerziteta u Pretoriji bila je član naučnog tima koji je radio na istraživačkom projektu Muzičko-slušalačke navike studenata u Finskoj, Sloveniji, Južnoj Africi i Teksasu [Musical Listening Habits of College Students in Finland, Slovenia, South Africa, and Texas] (2005; rezultati su publikovani 2010.). Rukovodilac je naučnih projekata na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (Srpska muzika i evropsko muzičko nasleđe, 2001–2005; Svetski hronotopi srpske muzike, 2006–2010; Identiteti srpske muzike u svetskom kulturnom kontekstu, 2011–2014), kao i u Matici srpskoj (Aspekti muzičke tišine u srpskoj postmodernoj muzici, 2007–2011; Muzičke institucije kao predstavnici muzičkog života u Srbiji, 2013–2016). Autor je, koautor ili urednik 19 knjiga i 44 izdanja Internacionalnog časopisa za muziku Novi zvuk (glavni i odgovorni urednik) i autor oko 80 članaka.
Područja naučnog interesovanja: evropska i srpska savremena muzika (istorija, razvoj; avangarda, neoavangarda; postmodernizam); postmoderna muzikologija; interdisciplinarnost u muzici; interdiscipinarnost nauke o umetnosti; estetički i poetički trendovi u savremenoj teorijskoj misli o muzici i muzikologiji.
Didaktičke kompetencije: istorija muzike 20. i 21. veka (u Evropi i Srbiji); estetika, poetika i stilistika savremene muzike; forme interdisciplinarnih pristupa umetnosti.
KURSEVI
Ekspresionizam u evropskoj muzici
2012, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Istorijski nagoveštaji ekspresionizma; filozofski, društveni i umetnički preduslovi za njegovu pojavu; opšte karakteristike ekspresionizma; estetika ružnog; ekspresionizam u slikarstvu i književnosti; ekspresionizam u muzici; atonalnost, atematizam i apstrakcija u ekspresionizmu; predodekafonski i dodekafonski muzički ekspresionizam; folklorni izvori muzičkog ekspresionizam – B. Bartok, I. Stravinski; Adornova filozofska interpretacija Nove muzike; Adornova filozofska interpretacija Nove muzike; pitanja neo- i postekspresionizma; odnos ekspresionizma i neoklasicizma, dionizijskog i apolonijskog.
Postmodernizam u srpskoj muzici
2013, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Terminološka pitanja – Post-modernizam (sa crticom) i postmodernizam (bez crtice); teorijski pristupi postmodernizmu; teorijska objašnjenja muzičkog postmodernizma; načini uspostavljanja postmodernizma u evropskoj muzici; načini uspostavljanja postmodernizma u srpskoj muzici; karakteristike srpskog postmodernizma, s obzirom na evropski kontekst; aistorijska istorija i muzička paradigma – uzorak, model, uzor i njihov tretman u srpskoj postmodernoj muzici; sličnosti i razlike između (srpskog) muzičkog postmodernizma i neoklasicizma; predstavnici srpskog muzičkog postmodernizma.
Vidovi interdisciplinarnih pristupa umetnosti
2013, Interdisciplinarne doktorske studije, Univerzitet umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Vreme postmodernizma i interdisciplinarnosti; interdisciplinarnost i interpretacija; interdisciplinarnost i kontekstualnost; teorije interpretacije; kontekstualnost umetnosti; kontekstualnost nauke o umetnosti; kontekstualnost u epistemologiji; hermeneutika kao epistemologija; žanrovi interdisciplinarnih tekstova; metodologija njihovog ‘čitanja’; pojam svetske nauke u svetlu njenog kontekstualnog interpretativnog karaktera i kulturalnih ukrštanja.
SPISAK RADOVA
Knjige
Пред музичким делом – Огледи о међусобним пројекцијама естетике, поетике и стилистике музике 20. vека. Jедна музиколошка визура. Београд: Завод за уџбенике, 2007.
Fragmente zur musikalischen Postmoderne. Frankfurt am Main (etc.): Peter Lang Verlag, 2003.
Umetnost i izvan nje – poetika i stvaralaštvo Vladana Radovanovića. Novi Sad: Matica srpska, 1991.
Stvaralačka prisutnost evropske avangarde u nas. Beograd: Univerzitet umetnosti, 1983.
Krešimir Baranović: stvaralački uspon. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1979.
Крешимир Барановић. Минимонографија. Београд: Удружење композитора Србије, 1975.
Миливој Црвчанин. Mинимонографија. Београд: Удружење композитора Србије, 1972.
Uređivanje knjiga, časopisa i CD izdanja
Аспекти интерпретације. Београд: УКС–ФМУ, 1989.
Glavni i odgovorni urednik preko 44 izdanja Internacionalnog časopisa za muziku Novi zvuk, (1993–2014) i njegovih pratećih kompakt diskova.
Историја српске музике. Београд: Завод за уџбенике, 2007.
Musical Folklore as a Vehicle?. Belgrade: Serbian Musicological Society, International Musicological Society, etc., 2008.
Kаталог Легата Властимира Перичића. Београд: Музиколошко друштво Србије, 2008.
Anthological Pieces of Serbian Music 1, CD 1/2009. Belgrade: Serbian Musicological Society, 2009.
Anthological Pieces of Serbian Music 2, CD 2/2010. Belgrade: Serbian Musicological Society, 2010.
Стана Ђурић-Клајн и српска музикологија, ур. (са M. Милин). Београд: Музиколошко друштво Србије, 2010.
Праг и студенти композиције из Краљевине Југославије, ур. (са M. Милин). Београд: Музиколошко друштво Србије, 2010.
Никола Херцигоња (1911–2000) – Човек, дело, време, ур. (са M. Милин). Београд: Музиколошко друштво Србије/ Belgrade, Serbian Musicological Society, 2011.
Identities: The World of Music in Relation to Itself, ed. (with T. Seebass, T. Popović Mladjenović). Belgrade: Faculty of Music, 2012.
Between Nostalgia, Utopia, and Realities, ed. (with V. Mikić, I. Perković, T. Popović Mladjenović). Belgrade: Department of Musicology, Faculty of Music, 2012.
Music Identities on Paper and Screen, ed. (with V. Mikić, T. Popović Mladjenović, I. Perković). Belgrade: Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts, 2014.
Članci u časopisima i radovi u monografijama
“Mundus sensibilis – The Sense of the ́Different ́”. New Sound. International Journal of Music, 4/5, 1994/95, pp. 51–54.
„Постмодерно музичко позориште у Србији – уводне напомене о критеријумима за дефиницију”, У: Српска музичка сцена. Београд: Музиколошки институт САНУ, 1995, pp. 396–405.
“Electro-acoustic Music of Srdjan Hofman. From Sample to Rebus”. In: Late 20th Century Serbian Music. Belgrade: SOKOJ, 1995, pp. 4–14.
“Contemporary Music in Serbia. A Definition of Terms and Forms of Manifestation”. World New Music Magazine, (Köln), 5, June 1995, pp. 66–75.
“The Avant-Garde Today: Echoes of the Avant-garde”. New Sound. International Journal of Music, 6, 1995, pp. 63–72.
“Funkcija tehnološkog napretka u muzici 20. veka”, U: Umetnost – Priroda – Tehnika. Beograd: Estetičko društvo Srbije, 1996, pp. 133–139.
“Aspects of Alterity of a Music Piece”. In: Folklore – Music – Work of Art. Belgrade: Faculty of Music, 1995, pp. 1–8.
“Serbian Music and ’Frozen’ History”. New Sound. International Journal for Music, 9, 1997, pp. 13–20.
“Contextuality of Musicology”. In: Poststructuralist Musicology. Belgrade: Faculty of Music–Union of Yugoslav Composers ́ Organizations–Music Information Centre, 1998, pp. 13–20.
“Читање музике тишине”. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 22-23, 1998, pp. 117–124.
“The Nature of the Reception of European Musical Phenomena as a Paradigm of the Genuineness of Serbian Music – System of Values and Artistic Horizons”. URAM, Interdisciplinary Studies in the Philosophy of Understanding, Central European Studies, Summer/Fall, 1997, 20/2,3, pp. 191–195.
“History as a Possibility of Personal Appropriation. A fin-de-siècle problem overview of Yugoslav music”. World New Music Magazine, (Köln), 9, 1999, pp. 26–31.
“Developmental Trends of Serbian Music in the Second Half of the 20th Century”. U: InterBalkan Musical Cultural Interactions. Sofia: Muzika Viva, 2000, pp. 42–50. (printed in Russian)
„Ерне Кираљ као посленик авангарде у југословенској музици“. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 26-27, 2000, pp. 119–147.
“Musicology in the ’Vestibule’ of its Conceptual Change”. In: Musikkonzepte – Konzepte der Musikwissenschaft, Halle (Saale) 1998. Band I. Kasel – Basel – London – New York – Prag: Bärenreiter, 2000, pp. 386–392.
“Musicology Facing the Challenges of Computer Projection of its Interdisciplinarity”. In: Computer-Applications in Music Research – Concepts, Methods, Results. Methodology of Music Research. Band 1. Frankfurt am Main (etc.): Peter Lang, 2002, pp. 11–18.
“The Ethical Nature of Musicological Fractals”. Tijdschrift voor Muziektheorie, Jaargang 7, Summer 3, November 2002, pp. 202–206.
“Problems and Paradoxes of Yugoslav Avant-garde Music (Outlines for a Reinterpretation)”. In: Impossible Histories – Historical Avant-gardes, Neo-avant-gardes, and Post-avant-gardes in Yugoslavia, 1918–1991”. Cambridge, Massachusetts–London, England: The MIT Press, 2003, pp. 404–441.
“Do National Schools of Musicologists Exist?”. In: Muzikos komponavimo principai. Istorinės sklaidos aspektai/Principles of Music Composing. Aspects of Historical Dispersion, IV. Vilnius: Lietuvos muzikos ir teatro akademija, 2004, pp. 82–87.
“Musicology vs. Musicology from the Perspective of Interdisciplinary Logic”. In: On Methods of Music Theory and (Ethno-)Musicology – From Interdisciplinary Research to Teaching, Vol./ Bd. 4. Frankfurt am Main (etc.): Peter Lang, 2005, pp. 9–38.
“Multimedia Networking and World Music”. In: Music & Networking. Belgrade: Faculty of Music, University of Arts, 2005, pp. 97–104.
“Koncert i njegove postmoderne naznake”. U: Muzikološke i etnomuzikološke refleksije. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti, 2006, pp. 45–56.
“Transcendence of Avant-garde Negativity as a Determinant of the Social Position of Music in the 20th Century”. Muzikologija /Musicology, 6, 2006, pp. 77–91.
“Mузика у другој половини XX века“. У: Историја српске музике. Београд: Завод за уџбенике, 2007, pp. 107–137.
„Постмодерна – карактеристике и одабири ’игре’“. У: Историја српске музикe. Београд: Завод за уџбенике, 2007, pp. 247–297.
“Musicology Between a National and International Musical Culture”. In: Musical Culture & Memory. Belgrade: Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2008, pp. 113–120.
“On the Paths of Transition: From the Eye to the ‘Ear of Our Thinking’ Music”. New Sound. International Journal for Music, 31, I/2008, www.newsound.org.rs
“Revisiting the Serbian Musical Avant-garde: Aspects of the Change of Reception and of Keeping History ‘Under Control’”. In: Rethinking Musical Modernism. Academic Conferences Vol. CXXII, Department of Fine Arts and Music, Book 6. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts and Institute of Musicology, 2008, pp. 211–218.
“Folk Music as a Vehicle for Accomplishing a Global Cultural Identity”. In: Musical Folklore as a Vehicle?. Belgrade: Serbian Musicological Society, International Musicological Society, etc., 2008, pp. 11–19.
“Silence As Improvisation”. New Sound. International Journal of Music, 32, II/2008, pp. 182–187.
“Позиција уметничког објекта у интердисциплинарном научном окружењу: питања интерпретације”. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 41, 2009, pp. 67–77.
„Цртани филм као могући вид пропагандног деловања музике, из визуре Војислава Вучковића“. У: Праг и студенти композиције из Краљевине Југославије. Београд: Музиколошко друштво Србије, 2010, pp. 89–110.
“Reflection on silence”. In: (Auto)Biography as a Musicological Discourse. Belgrade: Department of Musicology–Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2010, pp. 256–265.
“A Profile of the Academically Educated Music Listener in Pretoria as Seen Through Responses of Non-Music Students to a Questionnaire”. In: Musical Listening Habits of College Students in Finland, Slovenia, South Africa, and Texas, Methodology of Music Research/Methodologie der Musikforschung, Vol./Bd. 5, Frankfurt am Main, etc.: Peter Lang, 2010, pp. 17–41.
“Aсимптота: асимптота тишине – тишина асимптоте/Asymptote: Asymptote of Silence – Silence of the Asymptote”. У: Простори модернизма: опус Љубице Марић у контексту музике њеног времена. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2010, pp. 301–314.
„Стана Ђурић-Клајн и часопис Звук: програмска концепција Часописа и нивои њене артикулације у првом периоду његовог излажења (1932–1936)“. У: Стана Ђурић-Клајн и српска музикологија. Београд: Музиколошко друштво Србије, 2010, pp. 107–116.
“Musical Notation: The More or The Less Than Sound”. New Sound. International Journal of Music, 35, I/2010, pp. 39–57.
“Drama With Music Die Glückliche Hand by Arnold Schönberg as a Multimedia Project”. New Sound. International Journal of Music, 36, II/2010, pp. 29–43.
“Serbien: Nachhaltiger Austausch”. Österreichische Musikzeitschrift, Thema: Musik im Donauraum – Stimmen aus den Ländern des Donauraums, 02/2011, pp. 45.
“Теорија у покрету. Музиколошки критицизам Николе Херцигоње у његовим написима и педагогији“, У: Никола Херцигоња (1911–2000) – Човек, дело, време. Београд: Музиколошко друштво Србије, 2011, pp. 45–60.
“Air, Ground and Water of a Capital of Silence. Ivana Stefanović’s radiophonic epic poem Metropola tišine/Stari Ras” [Metropolis of Silence/Old Ras]. New Sound. International Journal of Music, 37, I/2011, pp. 24–34.
“Music at the Periphery Under Conditions of Degraded Hierarchy Between the Centre and the Margins in the Space of the Internet”. New Sound. International Journal of Music, 38, II/2011, pp. 29–39. (Published also in: Identities: The World of Music in Relation to Itself. Belgrade: Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2012, pp. 23–33)
“The Relationship between Music and Society: An Attempt to Reconcile the Adornian Inconsistencies”. Music and Society in Eastern Europe, 6/2011, pp. 67–74.
“Enduring exchange”, Österreichische MusikZeitschrift, Special edition Music in the Danube Region. Wien, Köln, Weimar: Böhlau Verlag, pp. 45.
“Fantasy and Musical Thinking”. New Sound. International Journal of Music, 37, I/2011, pp. 95–100.
“The Culture of Musical Identities”. in: Identities: The World of Music in Relation to Itself. Belgrade: Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2012, pp. 11–21.
“Nostalgia between primary and tertiary emotion in postmodern music”. In: Between nostalgia, utopia, and realities. Belgrade: Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2012, pp. 3–20.
“The Nature of Post-Modern Classicality in European Music”. New Sound. International Journal of Music, 39, I/2012, pp. 49–57.
“Sections ‘New Works’ and ‘Interpretations’ in the Last Twenty Years of the New Sound Magazine as the Indicators of Two Important Principles in Musicological Work”. New Sound. International Journal of Music, 40, II/2012, pp. 114–145.
“Keine Nachahmung, sondern kreative Interpretation”. Österreichische MusikZeitschrift ÖMZ, Jg. 68/2013, Heft 4, pp. 38.
“Forms of Oppression and Resistance in European Music of the Twentieth-Century”. Music and Society in Eastern Europe, Vol. 8, 2013, pp. 37–54.
“Temporal Capacities of the Visual in the Representation of a Piece of Music on the Screen”. In: Crossroads|Greece as an intercultural pole of musical thought and creativity. Thessaloniki: School of Music Studies, Aristotle University, 2013, pp. 867–873.
“U „crnoj kutiji” Koncertantne muzike Petra Bergama. O kompozitorskoj recepciji ovog dela u srpskoj muzici, u svetlu autorovih estetičko-poetičkih gledišta”. Bašćinski glasi, Južnohrvatski (etno)muzikološki godišnjak/(Ethno)musicological Yearbook of Southern Croatia, Knjiga 11. Split, 2013, pp. 257–286.
“Paper: From Material to Music”. In: Music Identities on Paper and Screen. Belgrade: Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2014, pp. 1–15.
“Музичка тишина у композицији Она Иване Стефановић као изражајно и значењско поље двострукости нивоа инспирације традицијом”. У: Традиција као инспирација. Бања Лука: Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Академија наука и умјетности Републике Српске, Музиколошко друштво Републике српске, 2014, pp. 98–108.
“Towards a Bottomless Pit: The Dramaturgy of Silence in the String Quartet Play Strindberg by Ivana Stefanović”. In: Musical Romania and the Neighbouring Cultures. Traditions – Influences – Identities. Eastern European Studies in Musicology, Vol. 2, Frankfurt am Main: Peter Lang GmbH, 2014, pp. 361–368.
OSTALE AKTIVNOSTI
Uvodna reč: “On the Sustainability of Contemporary Music in Interdisciplinary and Cross-Cultural Contexts”, Modern Music Conference: International Conference on the Sustainability of Modern Music, Texas State University San Marcos, USA, 2011;
Uvodna reč: Forum “Music Professions Today – from a European Perspective”, Texas State University San Marcos, USA, 2011;
Uvodna reč: “Paper: From Material to Music”, XI. International Conference of the Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, Music and Paper; Music and Screen, 2012;
Član brojnih selekcionih odbora (nedavno: Beograd, 2010; Solun, 2010; Salvador, 2011; Beograd, 2012; Jaši, 2013; Beograd, 2014);
Prvi predsednik Muzikološkog društva Srbije (MDS) (2007–2012);
Član Upravnog odbora Regionalnog udruženja za proučavanje muzike Balkana [Steering Committee of the Regional Association for the Study of Music of the Balkans], u okviru Internacionalnog muzikološkog društva (IMS);
Sekretar Odeljenja za scenske umetnosti I muziku Matice Srpske;
Član Udruženja kompozitora Srbije;
Član redakcije za muziku Srpske enciklopedije;
Recenzent brojnih muzikoloških napisa;
Muzički kritičar Trećeg Programa Radio Beograda i dnevnog lista Politika (do početka 80-tih godina).
Saradnik Grove Music Online.
dr Sonja Marinković
Kontakt: sonja.marinkovic@gmail.com
BIOGRAFIJA
Sonja Marinković, muzikolog, redovni profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (istorija muzike i metodologija naučnog rada) i na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu (tehnika pisanja teorijskog i naučnog rada na studijskom programu Teorija umetnosti i medija). Bila je gostujući profesor na više visokoškolskih institucija u zemlji i u regionu: Fakultet muzičke umetnosti u Prištini, Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, Akademija lepih umetnosti u Beogradu, Akademija umjetnosti u Banjoj Luci i Muzička akademija u Cetinju.
Sonja Marinković studirala je u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti /diplomske i poslediplomske studije i stepen doktora nauka/), a pohađala je i specijalistički kurs iz oblasti muzikologije na Moskovskom državnom konzervatorijumu “Čajkovski” (Rusija). Njena istraživačka interesovanja usmerena su ka proučavanju srpske i crnogorske istorije muzike 19. i 20. veka, posebno ka problematici povezanosti folklora i kompozitorskog stvaralaštva (naslov njene doktorske disertacije glasi: Muzički nacionalno u srpskoj muzici prve polovine XX veka). Sonja Marinković se bavi i proučavanjem socijalne umetnosti, kao i istraživanjem metoda ruske muzikologije (koncept integralne analize), simfonizma (simfonijski princip kao kompozicioni metod) i operske dramaturgije.
KURSEVI
Opera 20. veka
2011, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Opera u muzici 20. veka; za i protiv Vagnera; smrt opere; avangarda i opera; ruska i sovjetska opera; opera i film.
Romantizam – Slovenska muzika 19. veka 1
2008, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Nacionalne škole i nacionalni stil u muzici 19. veka; kompozitor i folklor, Glinka i osnivanje ruske škole muzike; Dargomižski; češka opera: Smetana; nacionalna opera u Poljskoj; Južni Sloveni u muzici 19. veka.
Romantizam – Slovenska muzika 19. veka 2
2008, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Ruska muzika u drugoj polovni 19. veka (Musorgski, Borodin, Rimski-Korsakov, Čajkovski); češka muzika (Dvoržak, Janaček).
SPISAK RADOVA
Knjige
Методологија научноистраживачког рада у музикологији, Београд, Нови Сад, Факултет музичке уметности, Матица српска, 2009.
Članci u časopisima i radovi u monografijama
“The Treatment of Glinka’s Variations in the Finn’s Ballad“, in: Miloš Zatkalik (ed.), Music Theory and Analysis, Belgrade, Faculty of Music, 2010, pp. 312–318.
“Живот за цара Mихајла Ивановича Глинке”, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 1992, 10–11, pp. 25–55.
“Вагнер и руска опера: Парсифал и Легенда о невидљивом граду Китежу и деви Февронији”, у: Соња Маринковић, Зоран Т. Јовановић и Весна Микић (уред.), Вагнеров спис “Опера и драма” данас, Нови Сад, Матица српска, 2006, 108–118.
“Twenty years of the composers speaks section in the New Sound magazine (Inteview as a method of musicological research“, New Sound. International Journal for Music, 40, 2012, 81–97.
“The Dichotomy European–National As the Criterion of Systematizations in the History of Serbian Music“, in: Tatjana Marković & Vesna Mikić (eds.), Music and Networking, Belgrade, Faculty of Music, 2005, 165–171.
OSTALE AKTIVNOSTI
Član redakcije internacionalnog časopisa za muziku of New Sound (1993 – do danas);
Član redakcije časopisa Mokranjac (2000 – 2007);
Glavni i odgovorni urednik časopisa Mokranjac (2007 – do danas);
Direktor Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu 2005 – 2006);
Član upravnog odbora Udruženja kompozitora Srbije (2007–2009);
Prodekan za nastavu i naučnoistraživački rad Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (2007 – 2009).
dr Vesna Mikić
Kontakt: mikic@eunet.rs
BIOGRAFIJA
Vesna Mikić, muzikolog, redovni profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Studirala je u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti /diplomske i poslediplomske studije i stepen doktora nauka/). Vesna Mikić ima više od 20 godina pedagoškog iskustva stečenog na svim nivoima brojnih akademskih programa na različitim visokoškolskim ustanovama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Sa ciljem da se realizuje jedinstveni muzikološki pristup sagledavanju takmičenja za Pesmu Evrovizije u kontekstu evropskih studija, u okviru ovog specifičnog modula kombinovane su njene veštine u prenošenju znanja iz oblasti popularne kulture, kao i iskustvo stečeno učestvovanjem u realizaciji projekata ESC i Nova Evropa.
KURSEVI
Teorije popularne kulture i umetnosti
2005, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Teorijske pozicije, u rasponu od Frankfurtske škole, preko strukturalizma/poststrukturalizma, postmodernizma, sve do medija, studija kulture i proučavanja fenomena popularne kulture, predstavljaju bazični tematski okvir ovog kursa.
Popularna muzika – teorije
2009, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Kurs se bavi različitim teorijskim pristupima problematici produkcije, distribucije i recepcije popularnih muzičkih praksi.
Popularna muzika – žanrovi
2012, Fakultet mzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Kurs kombinuje perspektive istorijske i kulturne kontekstualizacije u proučavanju popularne muzike.
SPISAK RADOVA
Knjige
Muzika u tehnokulturi, Beograd, Univerzitet umetnosti, 2004.
Lica srpske muzike: neoklasicizam, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2009.
Članci u časopisima i radovi u monografijama
“Folklore as a Vehicle for (Re)Construction of ‘Unified Space’ or How to Turn a Fawn into a Wolf and Then into a Dove and not to end up with some kind of Mythological Creature?“, in: Mirjana Veselinović-Hofman (ed.), Musical Folklore as a Vehicle?, Belgrade, Serbian Musicological Society, Faculty of Music, 2008, 69-77.
“Eurovision Song Contest – Serbian Victory“, Nutida Musik, 2007/3, 32-38.
“Romantic Notions in the Popular Music Discourses: Several Examples from Serbia“, in: Leon Stefanija, Nico Schuler (eds.), Approaches to Music Research. Between Practice and Epistemology, Frankfurt am Main, Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag der Wissenchaften, 2011, 191-199.
“Ex-Yu nostalgia, nExt-Yu Realities? Some popular music strategies in former Yugoslavia spaces“, in: Vesna Mikić, Ivana Perković, Tijana Popović Mladjenović, Mirjana Veselinović-Hofman (eds.), Between Nostalgia, Utopia, and Realities, Musicological Studies: Collection of Papers, Vol 4, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts, 2012, 394-600.
dr Ivana Perković
Kontakt: ivanabperkovic@gmail.com
BIOGRAFIJA
Ivana Perković, muzikolog, vanredni profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Predavala je istoriju muzike i na Departmanu za muzikologiju i etnomuzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ivana Perković je studirala u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti /diplomske i poslediplomske studije i stepen doktora nauka/). Autor je i koautor 5 knjiga, više od 50 radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima, kao i u zbornicima radova sa internacionalnih konferencija, održanih u zemlji i inostranstvu.
Područja naučnog interesovanja: istorija zapadne muzike do 18. veka, muzika i religija, muzika i književnost, srednjevekovna poetika, muzičke biblioteke, muzički arhivi.
Didaktičke kompetencije: muzika srednjeg veka u pravoslavnim zemljama, istorija evropske muzike – antičko doba, srednji vek, renesansa, barok, klasična epoha, srpsko pojanje, muzika i teologija.
KURSEVI
Istorija zapadne muzike: antičko doba, epoha srednjeg veka, barok
2013-2014, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
U okviru kursa kombinuju se istorijska i kulturna kontekstualizacija evropske muzike kroz njenu dugu istoriju, od antičkog doba do 18. veka. Evolucija muzičkih žanrova je sagledana iz perspektive interkulturnog dijaloga.
Klasicizam u muzici
2008, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Program ovog kursa usmerava studente na slušanje muzike, analizu dela, čitanje i kritičko mišljenje. Razmatra se kulturni kontekst pojave i egzistiranja muzičkih stilova, ideja, događaja, pokreta, kompozitora i muzičara u drugoj polovini 18. veka u Beču, Manhajmu, Berlinu, Drezdenu, u Francuskoj, Engleskoj, itd.
Muzika u istočnim zemljama u srednjevekovno doba
2009, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Cilj ovog kursa jeste upoznavanje sa istorijskim, religijskim, kulturnim i ostalim uticajima na muzičke forme, tehnike i stilove, koji su bili aktuelni u doba srednjeg veka u Vizantiji i slovenskim zemljama. Uzimaju se u razmatranje izvori, kao i druga svedočanstva iz tog vremena povezana sa muzikom.
SPISAK RADOVA
Knjige
Serbian Medieval Music, Belgrade, University of Arts, 1998. (Koautori: Roksanda Pejović, Tatjana Marković i Marija Masnikosa)
Muzika srpskog Osmoglasnika između 1850. i 1914. godine, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2004.
Od anđeoskog pojanja do horske umetnosti, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2008.
Interdisciplinary Approach to Music: Listening, Performing, Composing, Belgrade, Faculty of Music (TEMPUS projekat), 2014. (Koautori: Tijana Popović Mladjenović i Blanka Bogunović)
Članci u časopisima i radovi u monografijama
„Koje ću pesme da zapevam smrti Tvojoj, Milostivi?“ – pesme za večernje bogosluženje na Veliki petak u stvaralaštvu srpskih kompozitora, Muzički talas, 2001, 28, 18-33.
„Александар Дамњановић: Рождество за женски хор“, Нови звук. Интернационални часопис за музику, 2003, 22, 58-61.
“Choral Church Music in Serbia before 1914 and its’ Sociocultural Context“, Българско музикознание, 2003, 4, 92-102.
“Liturgievertonungen in der serbischen Musik der Romantik. Ein Betrag zur Erforschung der Musiksprache“, Die Kirchenmusik in Südosteuropa, Tutzing, Hans Schneider, 2003, 160-168.
“The Splendor of Harmonized Singing. Russian influence on the Serbian Musical Performance at the end of 19th and beginning of the 20th centuries“, Music and Networking, Faculty of Music, Belgrade, 2005, 221–231.
“Serbian Choral Societies before 1914 and their Church Musical Repertory“, Musik als interkultureller Dialog. Das Banat als euroregionaler Klangraum, Tutzing, Hans Schneider, 2005, 17–25.
“Serbian Traditional Church Chant and Choral Church Music in the 19th Century“, Cantus Planus, Budapest, Institute for Musicology of the Hungarian Academy of Sciences, 2006, 187–196.
„Muzika i pravoslavno bogosluženje. Pitanje termina“, u: Dragana Jeremić–Molnar, Ivana Stamatović (ur.), Muzikološke i etnomuzikološke refleksije, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2006, 57-70.
“Classification of Signs in Serbian Orthodox Church Music“, in: Eero Tarasti (ed.), Music and the Arts 1. Proceedings from ICMS 7, Imatra, International Semiotics Institute, Helsinki, Semiotical Society of Finland, 2006.
„Стара музика”, у: Мирјана Веселиновић-Хофман (ур.), Историја српске музике. Српска музика и европско музичко наслеђе, Београд, Завод за уџбенике, 2007, 29-62.
“Harmonizing Self-representation: Serbian Religious Music in the 19th Century and the Introduction of Polyphony“, Selbstdarstellung/Emergence 4: Self-Representation, Vienna, January 11-13, 2007, http://www.kakanien.ac.at/beitr/emerg/IPerkovic-Radak1/
“Hero(es) of Serbian libraries and music collections. The case of Ludwig van Beethoven“, Тематски потенцијали лексикографских јединица о музичким институцијама, Beograd, Факултет музичке уметности, 2009, 81-101.
“Music History Courses Following Revised Program of Studies for First Year Undergraduate Students at the Faculty of Music in Belgrade: Teaching Concepts“, 12th International Conference „Educational Research and School Practice“ – Quality and Efficiency of Teaching in Learning Society, Institute for Educational Research and Volgograd Pedagogical University, Beograd, 240, 2009. (Koautori: Marija Masnikosa i Tijana Popović Mlađenović)
“Battle in the Ballroom? Expressive Genres in Mozart’s Contredance La Battaille K535“, Beograd, 7th Annual Conference of the Department of Music Theory, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2009, 16-17.
Ivana Perković Radak, “W. A. Mozart’s Phantasie in C minor, K. 475: The Pillars of Musical Structure and Emotional Response“, Journal of Interdisciplinary Music Studies, 2009, 3, 1–2, 95–117. (Co-authors: Tijana Popović Mladjenović, Blanka Bogunović and Marija Masnikosa)
“Theatrical Expressivity of Berio’s Sequenza for Viola: Levels of Communication“, Journal of Interdisciplinary Music Studies, Fall 2010, vol. 4, issue 2, 55–84. (Co-authors: Tijana Popović Mladjenović and Blanka Bogunović)
“Approaches to Serbian Orthodox Music: A Case Study of Stevan Stojanović Mokranjac’s Complete Works“, in: Leon Stefanija/Nico Schüler (eds.), Approaches to Music Research. Between Practice and Epistemology, Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag der Wissenschaften, Frankfurt am Main, 2011, 129-135.
“Musical references in Serbian hagiography (žitija) and liturgical poetry (Srbljak) “, in: Robert Klugseder, James Borders, Christelle Cazaux-Kowalski, Lori Kruckenberg, Frank Lawrence, Jeremy Llewellyn, Christian Troelsgard, Anna Vildera and Hanna Zuhlke (eds.), Cantus planus, Österreichische Akademie der Wissenschaften, Kommission für Musikforschung, Wien, 2012, 316–320.
“Musical symbols in Serbian liturgical poetry (Srbljak)“, Unity and Variety in Orthodox Music: Theory and Practice, International Society for Orthodox Church Music & University of Joensuu, Finland, 2013, 191-198.
“Arvo Pärt’s Trisagion: 1+1=1. The Intersection of Orthodoxy and Modernism”, in: Sonja Marinković and Sanda Dodik (eds.), Tradition as Inspiration. Days of Vlado Milošević, conference proceedings, Banja Luka, 2014, 186-202. (Koautor: Marija Masnikosa).
OSTALE AKTIVNOSTI
Članstvo u više domaćih i međunarodnih udruženja:
- Internacionalnom muzikološkom društvu (IMS) /aktivno članstvo u Kantus planus [Cantus Planus] grupi/;
- Internacionalnom društvu za pravoslavnu crkvenu muziku;
- Muzikološkom društvu Srbije (bila je prvi predsednik Upravnog odbora ovog društva);
- Udruženju kompozitora Srbije.
Učesnik 4 nacionalna istraživačka projekta (od 1996. godine do danas).
Učesnik internacionalnog projekta o himnologiji (The Canterbury Dictionary of Hymnology, od 2004. godine);
Postdoktorsko istraživanje na Institutu za muzikologiju Univerziteta u Beču (2005);
Rukovodilac istraživačkog projekta koji je podržala Britanska biblioteka; (2006/07): istraživački i arhivski rad na ugroženom arhivskom materijalu u Zemunu.
Prodekan za nastavu i naučnoistraživački rad Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (2010-2011).
Odgovorno lice za prijavu TEMPUS projekta (Introducing interdisciplinarity in music studies in the Western Balkans in line with European perspective) i prvi rukovodilac (2012).
dr Tijana Popović Mlađenović
Kontakt: tijana.popovic.mladjenovic@gmail.com
BIOGRAFIJA
Tijana Popović Mlađenović, muzikolog, vanredni profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti i na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu (studijski program: Teorija umetnosti i medija), kao i na Departmanu za muzikologiju i etnomuzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu. Bila je gostujući profesor Katedre za muzikologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani (Slovenija), Muzičke akademije Univerziteta u Sarajevu i Muzičke akademije Univerziteta u Cetinju.
Tijana Popović Mlađenović je studirala u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti /diplomske i poslediplomske studije i stepen doktora nauka/), a pohađala je i specijalistički kurs iz oblasti savremene francuske muzike na Univerzitetu Pariz IV – Sorbona (Francuska). Autor je i koautor 5 knjiga, preko 100 studija u kolektivnim izdanjima, međunarodnim i domaćim časopisima i zbornicima radova sa internacionalnih konferencija održanih u zemlji i inostranstvu, kao i urednik 15 različitih muzikoloških i muzičkih izdanja (knjiga, partitura, kompakt diskova). Bila je član uredništva muzikološkog časopisa Muzički talas, kao i edicije Ars Musica izdavačke kuće Clio (Beograd). Tijana Popović Mlađenović je saradnik u oblasti muzike u srpskom izdanju Velike opšte ilustrovane enciklopedije Larousse 1–5 (Le Grand Larousse Illustré 1–5, prevod i dopuna), a takođe i saradnik u enciklopedijama The New Grove Dictionary of Music and Musicians (drugo izdanje), Grove Music Online i Die Musik in Geschichte und Gegenwart (drugo izdanje). Urednik je nekoliko međunarodnih monografija, član je programskog odbora više internacionalnih konferencija, kao i recenzent međunarodnih i domaćih naučnih časopisa (New Sound i Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku). Trenutno učestvuje u realizaciji nacionalnog istraživačkog projekta Identiteti srpske muzike u svetskom kulturnom kontekstu.
Područja naučnog interesovanja: evropska muzika fin de siècle-a, savremena muzika, estetika i filozofija muzike, problematika muzičkog mišljenja i interdisciplinarna muzikologija i nauka o umetnosti.
Didaktičke kompetencije: istorija evropske muzike – antičko doba, srednji vek, renesansa, barok, klasicizam; istorija srpske muzike u romantizmu; muzika fin de siècle-a; fantazijski i baladni princip u muzici; muzička interpretacija i kreativni pristup muzičkom tekstu; fenomen fantazije u umetnosti; opšta teorija savremene umetnosti.
KURSEVI
Istorija antičke i srednjevekovne muzike
2013, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Različiti muzički sistemi koji su se razvijali u Mesopotamiji, Egiptu, Indiji i Kini; muzika u antičkoj Grčkoj – muzika i filozofija, poezija, nauka, muzička teorija i muzičko pismo; muzika i tragedija; muzika u antičkom Rimu; antička jevrejska muzika; antička ispamska muzika.
Srednjevekovna muzika: ambrozijansko, galikansko, mozarapsko i staro rimsko pojanje; gregorijansko pojanje; trope, sekvence i liturgijska drama; rana srednjevekovna polifonija; razvoj srednjevekovne muzičke teorije i muzičkog pisma; srednjevekovna svetovna muzika.
Istorija srpske muzike u romantizmu
2013, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Tema ovog kursa je:
Razmatranje odlika i značaja stvaralačke delatnosti Stevana Mokranjca i Josifa Marinkovića u kontekstu: 1) istorijskih, socio-političkih i kulturnih previranja u Srbiji u 19. veku; 2) potrebe za uspostavljanjem čvrstog temelja srpske umetničke muzike, koja, zasnovana na čvrstoj povezanosti sa muzičkim folklorom, mora brzo da nadoknadi propuštene faze ili čitave periode u razvoju zapadnoevropske umetničke muzike; 3) sticanja uslova za definitivno određivanje nacionalnog pravca srpske umetničke muzike i 4) karakteristika individualnih poetika i njihovog direktnog ili indirektnog uticaja na budući razvoj srpske umetničke muzike.
Muzika fin de siècle-a
2014, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Definisanje koncepta i istorijskog perioda fin de siècle-a kao prostora između; razmatranje kulturnog konteksta, filozofskih i estetičkih nastojanja, kao i “paradigmatične promene” koja podrazumeva opštu subjektivizaciju i, posledično, destabilizaciju znanja; otkrivanje važnog fenomena psihoanalize; uvid u osnovne pretpostavke humanističkih i prirodnih nauka i u opšte umetničke tendencije epohe.
Zapadnoevropski fin de siècle u muzici sagledava se i tumači kao muzičko-istorijski period sa svojim specifičnostima i posebnim “pravima”. On takođe ukazuje na ekstremnu heterogenost tehničkog repertoara divergentnih analitičkih pozicija i pluralnost muzike i muzičko-analitičkih i psiholoških teorija, koje se pojavljuju u isto vreme. Posebno se razmatra i ističe sasvim specifičan doživljaj vremena (u stvaranju muzike, njenoj interpretaciji, percpciji i recepciji), kao posebno svojstvo muzike ovog perioda, ispoljeno u opusima Malera, Riharda Štrausa, Regera, Volfa, Debisija, Skrjabina, itd.
SPISAK RADOVA
Knjige
Interdisciplinary Approach to Music: Listening, Performing, Composing, Belgrade, Faculty of Music (Tempus project InMusWB), 2014. (Koautori rada: Blanka Bogunović i Ivana Perković)
Muzičko pismo [Musical Writing], Belgrade, Clio, 1996.
Procesi panstilističkog muzičkog mišljenja [Processes of Panstylistic Musical Thinking], Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, Signature, 2009.
Klod Debisi i njegovo doba [Claude Debussy and His Time], Beograd, Muzička omladina Srbije, 2008.
E lucevan le stelle – odabrani odlomci iz italijanske I francuske operske tradicije [E lucevan le stelle – Selected Fragments from the Italian and French Opera Tradition], Gornji MIlanovac, Milprom, 1997.
Članci u časopisima i radovi u monografijama
“Music has a Vision – Listening to Others and Oneself Through It”, in: Tilman Seebass, Mirjana Veselinović-Hofman & Tijana Popović Mladjenović (eds.), Identities: The World of Music in Relation to Itself, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2012, pp. 35–48.
“The Possibility and Purpose of Disciplinary Intersections and Permeations: The Case Study of Reger’s Variationen und Fuge über ein Thema von Joh. Seb. Bach for Piano, Op. 81”, in: Nico Schüler, Leon Stefanija (eds.), Approaches to Music Research. Between Practice and Epistemology, Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag der Wissenschaften, Frankfurt am Main, 2011, pp. 137–152.
“W. A. Mozart’s Phantasie in C minor, K. 475: The Pillars of Musical Structure and Emotional Response“, Journal of Interdisciplinary Music Studies, 2009, 3, 1–2, pp. 95–117. (Koautori rada: Blanka Bogunović, Marija Masnikosa i Ivana Perković Radak)
“A Fragment on the Emotion, “Mathesis“ and Time Dimension of the Purely Musical. Marginalia with Prelude to the Afternoon of a Faun by Claude Debussy“, in: Leon Stefanija and Katarina Bogunović–Hočevar (eds.), Rationalism of a Magic Tinge: Music as a Form of Abstract Perception. Musicological Annual, XLIII/2, Ljubljana, 2007, pp. 305–332.
“Тhe Voices of Debussy’s Letters as Something More and Something Less than (Auto)Biography”, in: Tatjana Marković and Vesna Mikić (eds.), (Auto)Biography as a Musicological Discourse, Belgrade, Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts, 2010, pp. 227–235.
“What Das Lied von der Erde by Gustav Mahler tells me”, in: Miloš Zatkalik (ed.), Music Theory and Analysis, Belgrade, Faculty of Music, 2010, pp. 35–59.
“The Longing for Lost Time and Utopian Space of the Musically Fantastic”, in: Mirjana Veselinović-Hofman, Vesna Mikić, Ivana Perković and Tijana Popović Mladjenović (eds.), Between Nostalgia, Utopia, and Realities, Belgrade, Faculty of Music, 2012, pp. 29–47.
“The Consequences of Wagner’s music drama in Pelléas et Mélisande by Claude Debussy – Where, how, why and whereto?”, in: Paulo de Castro, Gabriela Cruz and David Cranmer (eds.), Consequences of Wagner, Lisbon, Universidade Nova de Lisboa, Centro de Estudos de Sociologia e Estética Musical – CESEM, 2012, pp. 71–82.
“Brücken der Zeit. Alfred Schnittke: Konzert für Bratsche und Orchester. Vorschlag zu einer neuen lesart der Musikgeschichte”, Project Rastko, 1999, http://www.rastko.org.yu/ muzika/tpopovic_schnitke.html
“Improvisation as a Call for Communication“, New Sound. International Journal for Music, 32/2, 2008, pp. 23–32.
“In Search of the Meaning of Musical Time: Before and After the Music of Messiaen’s Quatour pour la Fin du Temps”, in: Lina Navickaite-Martinelli (ed.), Acta Semiotica Fennica XXXVII – Before and After Music, Helsinki, Vilnius, Imatra, International Semiotics Institute & Umweb Publications, 2010, pp. 75–584.
“Reminiscences about Ballad, Chopin, and Transgression”, in: Teresa Malecka and Malgorzata Pawlowska (eds.), Music: Function and Value, Proceedings of the 11th International Congress on Musical Signification, Krakow, Akademia Muzyczna w Krakow and Musica Iagellonica, 2013, pp. 448–459.
“Theatrical Expressivity of Berio’s Sequenza for Viola: Levels of Communication“, Journal of Interdisciplinary Music Studies, Fall 2010, Vol. 4, Issue 2, pp. 55–84. (koautori rada: Blanka Bogunović i Ivana Perković)
“The Story of the Ballad in Music“, New Sound. International Journal for Music, 30, 2007, pp. 15–33.
“Ariadne’s Thread of Hofmannsthal’s and Strauss’s Opera in the Opera, or the Labyrinth of the Crossroads of European Cultural History”, in: Evi Nika-Sampson, Giorgos Sakallieros, Maria Alexandru, Giorgos Kitsios and Emmanouil Giannopoulos (eds.), Crossroads – Greece as an intercultural pole of musical thought and creativity, Aristotle University of Thessaloniki, School of Music Studies, International Musicological Society, 2013, pp. 681–698.
“Structure, Sense, and Meaning of Debussy’s La Puerta del Vino: Interpreting the Self through Music, in: Mark Reybrouck, André Helbo and Eero Tarasti (eds.), Music, Semiotics, Intermediality“, Centro di studi italiani, Université catholique de Louvain & Section of Musicology, Katholieke Universiteit Leuven, Louvain-la-Neuve, Leuven, 2013, pp. 322–330.
OSTALE AKTIVNOSTI
Članstvo u:
- Internacionalnom muzikološkom društvu (IMS);
- Muzikološkom društvu Srbije (MDS), koje je član Internacionalnog muzikološkog društva (Tijana Popović–Mlađenović je bivši predsednik Upravnog odbora MDS);
- Upravnog odbora Udruženja kompozitora Srbije (UKS);
- Odbora odeljenja Matice srpske za scenske umetnosti i muziku;
- Međunarodnom savetodavnom odboru časopisa za muzičku kulturu Muzika, Muzikološkog društva Federacije Bosne i Hercegovine, Sarajevo, FBiH;
Učestvovanje u realizaciji:
- Internacionalnog projekta za muzičku signifikaciju (IPMS);
- TEMPUS projekta InMusWB (Introducing Interdisciplinarity in Music Studies in the Western Balkans in Line with the European Perspective);
- Projekta Ljubljansko glasbeno življenje do 1918 – osebnosti in ustanove, Univerza v Ljubljana, Filozofska fakulteta, Oddelek za muzikologijo, Slovenia (član Međunarodnog redakcionog odbora ovog projekta);
- SUNBEAM projekta u okviru Interdisciplinarnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu;
- Pet nacionalnih istraživačkih projekata (od 1993. do danas).
dr Marija Masnikosa
Kontakt: marija.masnikosa@gmail.com
BIOGRAFIJA
Marija Masnikosa, muzikolog, vanredni profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Predaje istoriju muzike i na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Marija Masnikosa studirala je u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti /diplomske i poslediplomske studije i stepen doktora nauka/). Autor je i koautor 4 knjige i više od 40 radova, objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima, kao i u zbornicima radova sa internacionalnih konferencija, održanih u zemlji i inostranstvu.
Područja naučnog interesovanja: američki i srpski minimalizam i postminimalizam, muzička semiotika, srpska postminimalistička muzika, srpska muzika između dva svetska rata.
Didaktičke kompetencije: istorija renesansne muzike, istorija srpske muzike između dva svetska rata, muzička semiotika.
KURSEVI
Istorija renesansne muzike
2013, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Kurs obuhvata dug period razvoja renesansne umetnosti i muzike, počev od vremena Ars Nove, sve do ključnih stilskih dostignuća u opusima Palestrine i Lasa. Posebna pažnja posvećena je ranim razvojnim procesima, kako vokalne svetovne, tako i instrumentalne muzike. Kurs je fokusiran na internacionalni – evropski karakter renesansne muzike.
Istorija srpske muzike između dva svetska rata
2014, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Kurs je usmeren na srpsku muziku međuratnog perioda, sagledanu u kulturnom kontekstu ovog razdoblja, u kojem su se pojavile prve profesionalne muzičke institucije u Srbiji. Jezgro kursa čine opusi četiri značajna kompozitora perioda između dva svetska rata: Petra Konjovića, Miloja Milojevića, Stevana Hristića i Josipa Slavenskog. Stvaralačka dostignuća ovih kompozitora detaljno se razmatraju, uz poseban osvrt na uticaj koji je na njihove opuse imala savremena evropska muzika. U teorijskom pogledu, kurs je usmeren, kako na romantičarske, tako i na modernističke odlike dostignuća kompozitora čije je stvaralaštvo uzeto u razmatranje.
Primenjena muzička semiotika
2013, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Kurs je fokusiran na glavne teorijske pristupe u savremenoj muzičkoj semiotici. Bazične teme koje se obrađuju na kursu jesu: istorija muzičke semiotike, pojam muzičkog znaka, muzička narativnost, teorija muzičkog diskursa, teorija muzičkih toposa, teorija gestova u muzici, itd. Drugi deo kursa posvećen je analizi i interpretaciji srpske postminimalističke muzike, uz korišćenje muzičke semiotike kao glavne analitičke i teorijske ’alatke’.
SPISAK RADOVA
Knjige
Musical Minimalism, Belgrade, Clio, 1998.
Orfej u repetitivnom društvu. Postminimalizam u srpskoj muzici za gudački orkestar u poslednje dve decenije XX veka, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2010.
Članci u časopisima i radovi u monografijama
“A Theoretical Model of Postminimalism and Two Brief ‘Case Studies’“, in: Keith Potter, Kyle Gann, Pwyill ap Sion (eds.), The Ashgate Research Companion to Minimalist and Postminimalist Music, Ashgate Publishing Limited, 2013, pp. 297-311.
“Application of Musical Semiotics in the Analysis and Interpretation of Postminimalist Work“, Muzička teorija i analiza, Beograd, FMU i Signature, 2008, pp. 130-137.
“The Life and Work of Ljubica Marić – Multifariousness of One“, New Sound. International Journal for Music, 2009, 33/1, pp. 1-35.
“Postminimalism in contemporary Serbian music as a part of global postmodern culture”, Poetics and Politics of Place in Music, Vilnius, Lithuanian Composer’s Union, and Helsinki, Umweb Publications, 2009, pp. 91-105,
“Specific Typology of “Appropriated” Musical Signs in Serbian Postminimalist Compositions”, in: Lina Navickaite-Martinelli (ed.), Before and After Music, Acta Semiotica Fennica XXXVII, Helsinki, Vilnius & Imatra, International Semiotics Institute & Umweb Publications, 2010, pp. 555-564.
“Formalism and Contextualism in Contemporary Musicology: Why could it not be a ’joint venture’? (Case Study)“, in: Nico Schüler and Leon Stefanija (eds.), Approaches to Music Research. Between Practice and Epistemology, Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag der Wiesenschaften, Frankfurt am Main, 2011, pp. 177-190.
“The ‘saturated self’ of Serbian postminimalist music. The case of Zoran Erić’s Konzertstük”, in: Tilman Seebass, Mirjana Veselinović-Hofman and Tijana Popović Mladjenović (eds.), Identities: The World of Music in Relation to Itself, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2012, pp. 147-156.
„Организација музичког простора дела – један од кључних елемената (музичког) модернизма Љубице Марић“, Простори модернизма: опус Љубице Марић у контексту музике њеног времена, Београд, Музиколошки институт САНУ, 2010, pp. 241-260,
„Функција музичких симбола у композицијама Смрт Мајке Југовића и Собарева метла Милоја Милојевића“, Изузетност и сапостојање, Београд, ФМУ, 1997, pp. 140-145,
„Интима за гудачки оркестар по мотиву re-la-do-mi-la, Милоја Милојевића“, Композиторско стваралаштво Милоја Милојевића, Београд, Музиколошки институт САНУ, 1998, 166-177,
„Савремена музикологија између модернизма и постмодернизма“, Постструктуралистичка наука о музици, (специјално издање часописа Нови Звук), Београд, СОКОЈ и ФМУ, 1998, 21-26,
„Воксал Владимира Тошића“, Нови Звук, бр. 17, 68-70, 2001.
„Експресионизам“, у: Мирјана Веселиновић–Хофман (ур.), Историја српске музике. Српска музика и европско културно наслеђе, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2007, 165-192.
„Гласови Земљана Владана Радовановића“, Музикологија, 2007, 7, 295-302,
“Дуал Владимира Тошића“, Нови Звук, 2007, 29, 60-66,
“Kreativni odgovor studenata prve godine na integrativni model nastave istorije muzike (u okviru reformisanih studijskih programa FMU)“, u: Gordana Karan (ur.), Pokret u muzičkim i scenskim umetnostima, XII Pedagoški forum, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2010, 3-21. (Koautori: Tijana Popović Mlađenović i Ivana Perković)
“Arvo Pärt’s Trisagion: 1+1=1. The Intersection of Orthodoxy and Modernism”, in: Sonja Marinković and Sanda Dodik (eds.), Tradition as Inspiration. Days of Vlado Milošević, conference proceedings, Banja Luka, 2014, 186-202. (Koautor: Ivana Perković).
OSTALE AKTIVNOSTI
Članstvo u projektnim timovima
Godina: 2001– 2005.
Projekat: „Srpska muzika i evropsko muzičko nasleđe”, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, Srbija;
Godina: 2006–2010.
Projekat: „Svetski hronotopi srpske muzike“, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, Srbija;
Godina: 2011–do danas
Projekat: „Identiteti srpske muzike u svetskom kulturnom kontekstu“, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, Srbija.
dr Dragana Stojanović-Novičić
Kontakt: drasnovi@gmail.com
BIOGRAFIJA
Dragana Stojanović-Novičić, muzikolog, vanredni je profesor i šef Veća Odseka na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Studirala je u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti /diplomske i poslediplomske studije i stepen doktora nauka/), a postdoktorsko usavršavanje ostvarila je pri Fondaciji „Paul Zaher“ u Bazelu (Švajcarska). Autor je i koautor više knjiga, kao i brojnih studija objavljenih u međunarodnim muzikološkim časopisima, kolektivnim monografijama i zbornicima radova sa međunarodnih muzikoloških konferencija, održanih u zemlji i inostranstvu. Dragana Stojanović-Novičić je učestvovala na preko 40 tribina, simpozijuma i konferencija u Srbiji, regionu, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 2011. njena studija “The Carter-Nancarrow Correspondence” objavljena je u časopisu American Music (u izdanju University of Illinois Press).
Područja naučnog interesovanja: istorija savremene srpske muzike, istorija savremene evropske muzike (subspecijalizacija: Edgar Varez), istorija američke muzike (subspecijalizacija: Konlon Nenkerou), evropska muzička avangarda (subspecijalizacija: Vinko Globokar).
Didaktičke kompetencije: savremena evropska, srpska i američka muzika.
KURSEVI
Francuska muzika 20. veka
2013-2014, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Cilj ovog kursa jeste da pruži uvid u stvaralačke rezultate nekih od vodećih kompozitora 20. veka u Francuskoj. Razmatrane su kompozitorske karijere Edgara Vareza, Olivijea Mesijana, Pjera Buleza, Janisa Ksenakisa i Vinka Globokara. Neki od njih (Ksenakis i Globokar) nisu bili Francuzi po poreklu, a neki su napustili Francusku, razvijajući potom karijeru u SAD (Varez).
Srpska muzika u vreme socijalističkog realizma
2013-2014, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
U okviru ovog kursa posebno se ističe veza između politike i muzike. Analiziraju se smernice specifične vrste političke represije i značajnog uticaja koji je imala kulturna orijentacija tadašnjeg SSSR-a. Prvih godina posle II svetskog rata intenzivno su pisana dela u okviru određenih žanrova: kantate, horskog stvaralaštva, itd.
Srpska muzika 60-tih godina 20. veka
2013-2014, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Opis kursa:
Šezdesetih godina 20. veka uočljive su značajne promene muzičkih trendova u srpskoj muzici. Neke od evropskih avangardnih odlika privlačile su pojedine srpske kompozitore, koji su bili odlučni u nameri da stvaraju u skladu sa aktuelnim evropskim muzičkim tokovima. Muzička forma, harmonski jezik, žanrovi – sve se to nalazilo pod svojevrsnom stvaralačkom „rekonstrukcijom“.
SPISAK RADOVA
Knjige
Винко Глобокар: музичка одисеја једног емигранта [Vinko Globokar: Musical Odyssey of an Emigrant], Београд, Факултет музичке уметности, Сигнатуре, 2013.
Облаци и звуци савремене музике [Clouds and Sound of Contemporary Music], Београд, Факултет музичке уметности у Београду, Сигнатуре, 2007.
Антоњин Дворжак, Београд, Музичка омладина Србије, 2004.
Ђузепе Верди, Београд, Музичка омладина Србије, 2002.
Колибри: 1963-1993, Пожаревац, Компромис, 1995.
Članci u časopisima i radovi u monografijama
“Musical Minimalism in Serbia: Emergence, Beginnings and its Creative Endeavours“, in: The Ashgate Research Companion to Minimalist and Postminimalist Music, Farnham, Surrey, UK, England, Ashgate, 2013, pp. 357-367.
„Душа у механизму: настанак и „перформансе“ перформанса Конлон Ненкероу: сто година од рођења композитора“, у: Играј, играј, играј!: Петнаести педагошки форум сценских уметности, Београд, Катедра за музичку педагогију ФМУ, 2013, pp. 50-69.
„Stvorenost u svedenosti: raščišćavanje stvaralačkog prostora – Šest dvoglasnih korala Vladana Radovanovića“, Treći program Radio Beograda, III-IV, leto-jesen 2012, pp. 219-228.
“Vinko Globokar and Improvisation: an all- inclusive Engagement“, http://www.cdmc.asso. fr/fr/actualites/saison-cdmc/rencontre/caprices-improvisation-dans-musique-savante-2, 2013.
“Conlon Nancarrow as a Music Critic“, in: Vesna Mikić, Ivana Perković, Tijana Popović Mladjenović, Mirjana Veselinović-Hofman (eds.), Between Nostalgia, Utopia, and Realities, Belgrade, Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, 2012, pp. 373-384.
„The Carter-Nancarrow Correspondence“, American Music, Vol. 29, No. 1, Spring 2011, Champaign, Illinois, USA, University of Illinois Press, pp. 64-84.
„Misunderstandings about Conlon Nancarrow, with a little help from the composer himself“, in: Tatjana Marković and Vesna Mikić (eds.), (Auto)Biography as a Musicological Discourse: The Ninth International Conference, Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade, Belgrade, Faculty of Music, Signature, 2010, pp. 398-407.
“Ослушкујући редуковано: Шест двогласних корала Владана Радовановића“, у: Покрет у музичким и сценским уметностима: Зборник XII педагошког форумa, Београд, Факултет музичке уметности, Сигнатуре, 2010, pp. 134-143.
„Work of Edgard Varèse and ‘Futurist Music’: Affinities (and Differences) “, New Sound. International Journal for Music, 2009, 34, pp. 50-61.
„Танано и прецизно: умна звучања Властимира Перичића“, Музикологија. Часопис Музиколошког института САНУ, 2008, 8, pp. 167-183.
„Оркестарска музика“, у: Историја српске музике. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2008, pp. 493-515. (Kоаутор рада: Маријa Масникосa)
„Преглед камерне музике (1950-2004)“, у: Историја српске музике. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2008, pp. 467-491. (Kоаутор рада: Тијана Поповић Млађеновић)
„Делатност Михаила Вукдраговића на Радио Београду: народне песме, њихово извођење, обрада и рецепција“, у: Димитрије О. Големовић (ур.), Дани Владе С. Милошевића: Међународни научни скуп: Бања Лука, 10-11. април 2008: Зборник радова, Бањалука, Академија умјетности Бања Лука, Музиколошко друштво Републике Српске, 2008, pp. 337-351.
“Iannis Xenakis (1922–2001): Some Thoughts on His Creative Output“ in: Tatjana Marković, Vesna Mikić (eds.), Musical Culture & Memory: The Eighth International Conference, Belgrade, Faculty of Music, Signature, 2008, pp. 263-270.
„Трезор савремене музике: о Паулу Захеру и његовом завештању“. Музикологија. Часопис Музиколошког института САНУ, 2007, 7, pp. 325-331.
„Коло… а у колу Глобокар… и песме из Босне“, у: Димитрије О. Големовић (ур.), Дани Владе С. Милошевића: Научни скуп, Бања Лука, 24-25. април 2007 – Зборник радова. Бањалука, Академија умјетности Бања Лука, Музиколошко друштво Републике Српске, 2007, pp. 181-189.
„Писана реч Берислава Поповића – интелектуално-уметнички кредо“, Музички талас, 2006-07, 34-35, pp. 16-34.
„Суочење са жестином радикалних резова: Вратите нам тоналност! (Или: ‘Такве бруке, таква грдила нигдје нико још видио није!’)“, у: Димитрије О. Големовић (ур.), Дани Владе С. Милошевића: Научни скуп: Бања Лука, 10. април 2006 – Зборник радова. Бањалука, Академија умјетности Бања Лука, Музиколошко друштво Републике Српске, 2006, pp. 121-128.
„Рука која дозива звук: диригент“, у: Покрет у музичким и сценским уметностима, Београд, Факултет музичке уметности, 2006, pp. 125-130.
„Написи о Стевану Стојановићу Мокрањцу и Београдском певачком друштву на страницама Цариградског гласника“, у: Ивана Перковић Радак, Тијана Поповић Млађеновић (ур.), Мокрањцу на дар: 2006. Прошета – чудних чуда кажу – 150 година 1856–2006, Београд, Факултет музичке уметности, Неготин, Дом културе „Стеван Мокрањац”, 2006, pp. 265-273
“A Cry from the Trombone: Vinko Globokar will be discussed“, in: Tamara Karača, Senad Kazić (eds.), IV International Symposium ‘Music and Society’, Sarajevo, October 28-30, 2004 – Collection of Papers, Sarajevo, Musicological Society of the FBiH, Academy of Music, 2005, pp. 90-96.
„Реал-прича о соц-музици“, Свеске: књижевност, уметност, култура, септембар 2005, 77, pp. 64-74.
„Неки аспекти поимања националног у симфонијским делима српских композитора седме и осме деценије двадесетог века и идеолошко-културолошки контекст њиховог настанка“, у: Димитрије О. Големовић (ур.), Дани Владе С. Милошевића: Бања Лука, 2004: Научни скуп – зборник радова, Бања Лука, Академија умјетности, 2004, pp. 150-164.
„Написи Михаила Вукдраговића о музици“, у: Дејан Деспић (ур.), Дело и делатност Михаила Вукдраговића и Марка Тајчевића: зборник радова са научног скупа одржаног 13. и 14. децембра 2000, поводом 100-годишњице рођења двојице композитора, Београд, Српска академија наука и уметности, 2004, pp. 79-89.
“My Works live on: Interview with Vitomir Trifunović“, New Sound. International Јоurnal for Music, 2003, 22, pp. 5-11.
“Cool, Hot and Soft: Prologue, Action and Cadence of Petar Osghian“, New Sound. International Јоurnal for Music, 2002, 20, pp. 66-71.
„Tекстови о музичкој педагогији у Цариградском гласнику (1895-1909): Песма и њена улога у учењу и схватању музике“, у: Vera Milanković (ur.), Zbornik radova Četvrtog pedagoškog foruma, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2001, pp. 4-11.
“To observe the others, to discover oneself: Mihailo Vukdragović’s Music Reviews“, New Sound. International Magazine for Music, 2001, 18, 35-48.
“Serbian Music between two World Wars – from Traditional to Modern“, Voice of Project „Modernism, Serbian National Identity in 20th Century“, 4, August/September 2001, pp. 3-4.
„Постање људи Милоја Милојевића као музичка метафора истоимене поеме Јована Илића“, у: Властимир Перичић (ур.), Композиторско стваралаштво Милоја Милојевића: Зборник радова с научног скупа одржаног од 25. до 27. новембра 1996. године поводом 50. годишњице композиторове смрти, Београд, Музиколошки институт САНУ, 1998, pp. 117-125.
“More than just a Dance: Wind Quintet A Cinque by Dejan Despić“, New Sound. International Magazine for Music, 1997, 10, pp. 101-108.
“The Orchestral Works of Petar Osghian: Coordinates of Autonomous Maturity“, in: Miško Šuvaković (ed.), Exclusivity and Coexistence: the 5th International Symposium Folklore-Music-Work of Art, Belgrade, Faculty of Music, 1997, pp. 142-150.
“Mihailo Vukdragović: the Artistic Path and Vocal Lyrics as Pars pro Toto“, New Sound. International Magazine for Music, 1996, 8, pp. 25-32.
OSTALE AKTIVNOSTI
Održala je niz predavanja o srpskoj muzici na Bard Koledžu u Njujorku (april, 2009);
Dobitnica je postdoktorske stipendije od Ministarstva nauke Srbije za usavršavanje u inostranstvu (Švajcarska, Fondacija Paul Zaher u Bazelu);
Dobitnica je stipendije Fondacije Paul Zaher (2006/7);
Dobitnica je nagrade Ministarstva nauke Republike Srbije za najboljeg mladog naučnika, 2002.
dr Dragana Jeremić-Molnar
Kontakt: admolnar@sbb.rs
BIOGRAFIJA
Dragana Jeremić-Molnar, muzikolog, redovni profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti i na Interdisciplinarnim studijama (studijski program: Teorija umetnosti i medija) Univerziteta umetnosti u Beogradu. Predavala je istoriju muzike i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i bila predavač po pozivu na Beogradskoj otvorenoj školi (modul: Ideja Evrope u umetnosti i književnosti). Dragana Jeremić-Molnar je studirala u Beogradu (Fakultet muzičke umetnosti i Alternativna akademska mreža) i Minhenu (Institut für Musikwissenschaft, Ludwig-Maximillian Universität ). Bila je stipendista DAAD fondacije. Autor je i koautor 9 knjiga. Objavila je niz članaka u nacionalnim i internacionalnim časopisima iz oblasti muzike, sociologije, filozofije, studija kulture i književnosti, kao i više radova u zbornicima međunarodnih konferencija u zemlji i inostranstvu. Nedavno je dala svoj doprinos ovogodišnjem letnjem broju časopisa 19th-Century Music, člankom “Adorno, Šubert, Mimesis”.
Područja naučnog interesovanja: istorija zapadne muzike 19. veka, sociologija muzike, estetika muzike, primenjena psihoanaliza, muzika i politika, sa posebnim naglaskom na dugom 19. veku u Nemačkoj i Austriji.
KURSEVI
Zapadnoevropska muzika 19. veka
2007, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Romantičarska muzika i muzika 19. veka; socio-politički kontekst; pitanja stila; pitanja estetike – estetika osećanja, estetika instrumentalne muzike i Vagnerove, Ničeove i Hanslikove ideje apsolutne muzike; Listova ideja programske muzike; Nova nemačka škola; Ars Galica; dominantne kompozicione tehnike – listovska motivska/tematska transformacija, bramsovske razvojne varijacije, francuska ciklična forma; klavirska muzika; Lied; simfonija; drugi vek simfonije.
Zapadnoevropska opera u drugoj polovini 19. veka
2007, Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Opera u Nemačkoj – osnovni postulati Vagnerove umetničke poetike; analiza razlika između njegovog kratkog teksta “O nemačkoj operi” i autobiografskog eseja “Saopštenje mojim prijateljima”; Vagnerovo shvatanje mita; Vagnerova interpretacija grčkog dramskog nasleđa; poetička, dramska i muzička značenja Vagnerovog kreativnog procesa (Verdichtung i Verwirklichung); cirkumpolarni operski svet posle Vagnera.
Opera u Italiji – promene u operi posle revolucija; mesto opere u usponu ujedinjene Italije; Verdijeve “godine provedene u galiji“; patriotski zanos u Verdijevom oeuvre; Opera u Francuskoj – lirska drama; recepcija Vagnera.
Svečanosti i umetnosti
2011, Univerzitet umetnosti u Beogradu
Teme ovog kursa su:
Poreklo, uloga i tipovi svečanosti; fenomen svečanosti u teorijama Emila Durhajma, Zigmunda Frojda, Rože Kajoa i Rene Žirara; svečanosti u primitivnim i arhaičnim društvima; desakralizacija svečanosti kroz umetnost; velika atinska Dionizija; politizacija svečanosti; srednjevekovne svečanosti i dvorske ceremonije; obnavljanje kroz političke svečanosti; svečanosti i proslave u revolucionarnoj Francuskoj; desakralizacija dramskih/umetničkih svečanosti; Bayreuther Festispiele Riharda Vagnera; svečanosti u totalitarnim režimima.
SPISAK RADOVA
Knjige
Mit, ideologija i misterija u tetralogiji Riharda Vagnera. “Prsten Nibelunga” i “Parsifal”, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2004 (Koautor: Aleksandar Molnar).
Srpska klavirska muzika u doba romantizma (1841-1914), Novi Sad, Matica srpska, 2006.
Rihard Vagner, konstruktor “istinske” realnosti. Projekat regeneracije kroz Bajrojtske svečanosti, Beograd, Fabrika knjiga, 2007.
Svesni i nesvesni pokretači stvaralaštva Modesta Musorgskog. Iskupljenja imaginarnih sagrešenja sina: “Edip i Libijac”, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2008.
Svesni i nesvesni pokretači stvaralaštva Modesta Musorgskog. Redemption of Father’s Imaginary Grief: “Boris Godunov”, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2008.
Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Muzčki uzvišeno u delima Betovena i Šenberga, Beograd, Filip Visnjić, 2009. (Koautor: Aleksandar Molnar)
Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičkoj estetici, Beograd, Filip Visnjić, 2009. (Koautor: Aleksandar Molnar)
Adornov Šubert. Put ka teoriji mimesisa, Fakultet muzičke umetnosti, 2014. (Koautor: Aleksandar Molnar)
“Zimsko putovanje” Vilhelma Milera i Franca Šuberta. Književna, muzička i estetička obrada motiva lutanja u duhu romantike, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2014. (Koautor: Aleksandar Molnar)
Članci u časopisima i radovi u monografijama
“Psihološki aspekti lika Borisa Godunova u operi Musorgskog”, u: Sonja Marinković (ur.), Opera: od obreda do umetničke forme, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 2001, pp. 133–142.
“Muzički prilog modernizaciji. Klavir i građanstvo u Srbiji 19. veka”, Sociologija – Časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, 43/2, 2001, pp. 153–170.
“Bajrojtsko pozorište: the Hram vere u regeneraciju i kovačnica ‘nemstva’, Sveske. Književost, Umetnost, Kultura, 17/77, 2005, pp. 53–64.
“Klavirska muzika Kornelija Stankovića. Područje implementacije ’nacionalnog’ u ’Internacionalno’”, Mokranjac, 6–7, 2006, pp. 50–57.
“Bajrojtske svečanosti kao polje za primenu Begerove i Lukmanove teorije socijalne konstrukcije realnosti”, Sociološki pregled, XXXX/3, 2006, pp. 433–456.
“Uloga klavirske muzike u svakodnevni život srpskog stanovništva do 1914.godine, u: Dragana Jeremić-Molnar i Ivana Stamatović (ur.): Muzikološke i etnomuzikološke refleksije, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti i Signature, 2006, pp. 88–96.
“Geneza i artikulacija Vagnerove ideje svečanosti”, u: Ivana Perković Radak, Dragana Stojanović-Novičić i Danka Lajić-Mihajlović (ur.): Istorija i misterija muzike, Beograd, 2006, pp. 401–412.
“Vagnerovo poimanje istinske realnosti”, Razlog. Godišnjak za evropsku filozofiju i društvenu teoriju, Podgorica, Vol. III–IV, 2006/2007, pp. 73–85.
“Muzika kao sredstvo konstruisanja realnosti na primeru Bajrojtskog pozorišta Riharda Vagnera”, Sociologija – Časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropoligoju, XLIX/3, 2007, pp. 263–282.
“Emancipacija ludila muških operskih likova od orfičkog mita (od Orfeja do Magbeta)”, Zbornik Matice srpske ua scenske umetnosti i muziku, 37, 2007, pp. 49–60,
“Srpska klavirska muzika u doba romantizma (1841-1914)”, u: Mirjana Veselinović-Hofman (ur.): Istorija srpske muzike. Srpska muzika i evropsko muzičko nasleđe, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, pp. 405–422, 2007.
“Medijacije realnosti unutar Bajrojtskih svečanosti”, u: Sonja Marinković, Zoran T. Jovanović i Vesna Mikić (ur.): Vagnerova “Opera i drama” danas, Novi Sad, Matica srpska, 2007, pp. 29–42.
“Another Contemporary Contribution to the Contextualization of the Passacaglia. About Jugoslav Bošnjak’s Work Sinfonia – Passacaglia”, New Sound. International Journal of Music, 30, 2008, pp. 121–128.
“Surpassing improvisation? Stockhausen’s Concept of Intuitive Music”, New Sound. International Journal of Music, 32, 2008, pp. 167–181. (Koautor: Aleksandar Molnar)
“‘Materijal’ u Adornovoj sociologiji muzike“, Sociološki pregled, XLII/3, 2008, pp. 365–384. (koautor: Aleksandar Molnar)
“Richard Wagner’s and Modest Mussorgskij’s Critique of Modern Civilisation. Back to the Past – Not an Escape, nor a Memory, but a Road to Salvation” Tatjana Marković and Vesna Mikić (eds.), Musical Culture & Memory, Belgrade, Faculty of Music, 2008, pp. 190–200.
“Avangarda – od ratovanja, preko revolucionarne politike do umetnosti”, Filozofija i društvo, 36/2, 2008, pp. 191–221. (koautor: Aleksandar Molnar)
“Echoes of Modernism in rock music of late sixties and early seventies. Influence of Karlheinz Stockhausen on early works of German group Can” (with Aleksandar Molnar), Dejan Despić and Melita Milin (eds.): Rethinking Musical Modernism, Belgrad, Institute of Musicology of the SASA, 2008, pp. 271–282.
“Predstava avangarde u muzičkom romantizmu”, Treći Program, 137–138, 2008, pp. 371–401. (koautor: Aleksandar Molnar)
“Šenbergov avangardizam sa onu stranu politike” (with Aleksandar Molnar), Treći Program 139–140, 2008, pp. 461–490. (koautor: Aleksandar Molnar)
“Adornov marksizam versus Šenbergov judaizam. Ideološke osnove Adornovog sociološkog pristupa Šenbergovoj dodekafonskoj muzici”, Sociologija – Časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju, i socijalnu antropologiju, 1, 2009, pp. 45–54. (koautor: Aleksandar Molnar)
“Fatalna privlačnost lebdenja i prva iskušenja atonalnosti. O drugom gudačkom kvartetu Arnolda Šenberga, Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 40, 2009, pp. 103–114. (koautor: Aleksandar Molnar)
“Rasprava o uzvišenom krajem 18. veka: Berk, Kant, Šiler” (with Aleksandar Molnar), Filozofija i društvo, 1, 2009, pp. 143–158. (Koautor: Aleksandar Molnar)
“O (ne)završenosti Šenbergovog oratorijuma Die Jakobsleiter”, Muzikologija, 9, 2009, pp. 113–132. (koautor: Aleksandar Molnar)
“Okcidentalni racionalizam u sociologiji muzike Maksa Vebera”, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 129, 2009, pp. 31–43. (Koautor: Aleksandar Molnar)
“Lied: from Hausmusik to film. On the example of Franz Schubert’s Winterreise“, New Sound. International Journal of Music, 36, 2010, pp. 13–28.
“Psychoanalytic approach to the biography and work of composer: pro and contra, when and why”, Tatjana Marković and Vesna Mikić (eds.): (Auto)Biography as a Musicological Discourse, Belgrade, Faculty of Music, 2010, pp. 121–134.
“Osluškivač htonskih bogova i kafanski svirač. Adornov doživljaj Šuberta“, Filozofija i društvo, 22/ 2, 2011, pp. 173–190.
“Adornova rana teorija društva i muzike (1928–1934)“, Sociološki pregled, XLV/3, 2011, pp. 351–372.
“Mitski svet prošlosti i muzika: opozicija između Šuberta i Vagnera u Adornovoj ranoj teoriji muzike“, Treći Program, 151–152, 2011, pp. 164–175.
“Adornovo shvatanje lutanja po Šenbergovim muzičkim pejzažima“, Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 46, 2012, pp. 101–116.
“Šubert i Betoven and Beethoven – Adornovi prvobitni antipodi muzike građanske epohe”, Filozofija i društvo, 23/3, 2012, pp. 221–236.
“Adornov neuspeli pokušaj uspostavljanja podzemne linije kontinuiteta između Šuberta i Šenberga“, Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 48, 2013, pp. 97–112.
“Privlačnost motiva lutanja za – lutanju nesklonog – Franca Šuberta “, Etnoantropološki pregled, 8/1, 2013, pp. 277–293.
“Self-parodical Consequences of Operatic Parody. The Perfect American (Jungk – Wurlitzer – Glass)“, New Sound. International Journal of Music, No. 41, 2013, pp. 110–116.
“Lutalački etos i duh romantizma”, Sociološki pregled, XLVII/ 3, 2013, pp. 355–372.
“Inception of Wagner’s Doctrine of Regeneration Prior to the Revolution 1848–1849“, New Sound. International Journal of Music, No. 42, 2014, pp. 71–85.
OSTALE AKTIVNOSTI
Članstvo u projektnim timovima
Godina: 2001–2005.
Projekat: „Srpska muzika i evropsko muzičko nasleđe”, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, Srbija;
Godina: 2002.
Projekat: „Evropski identiteti u modernom svetu“, Međuuniverzitetski centar, Dubrovnik, Hrvatska;
Godina: 2006–2010.
Projekat: „Svetski hronotopi srpske muzike“, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, Srbija;
Godina: 2011.
Projekat: „Politike društvenog pamćenja i nacionalnog identiteta: regionalni i evropski kontekst“, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, Srbija;
Godina: 2011–do danas
Projekat: „Identiteti srpske muzike u svetskom kulturnom kontekstu“, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, Srbija.
